Контрола ваздушног саобраћаја

Контролори летења су одговорни за сигурно, редовно и учинковито одвијање ваздушног саобраћаја у својој зони одговорности, ваздушном простору или аеродрому.

Они прате све фазе једног лета, од покретања мотора, вожења до писте, полијетања, пењања, лета, снижавања, све до слијетања на жељени аеродром, те вожње до коначне паркинг позиције. У свим тим фазама летења, контролор је дужан осигурати и константно одржавати латералну или вертикалну сепарацију између авиона, авиона и возила (на тлу), те  прослијеђивати потребне информације уколико с њима располаже (метеоролошке, информације о осталом саобраћају, информације о аеродромима, и сл.), увијек имајући у виду најприје сигурност, а тек онда редовност и учинковитост.

Контролори летења се дијеле на аеродромске, прилазне и обласне контролоре, овисно о ваздушном простору којег контролишу.

Аеродромски контролор летења контролише саобраћај на одређеном аеродрому, као и у ваздушном простору око аеродрома (контролна зона - Control Zone), до одређене висине. Висина и границе ваздушног простора аеродромског контролора се разликују од аеродрома до аеродрома, те су објављене у AIP-у БиХ. Аеродромски контролор свој посао обавља из контролног торња из којег види маневарске површине (писту, стазе за вожњу, сервисне путеве), паркинг позиције, као и већину ваздушног простора за који је одговоран. Аеродромски контролор се још назива и Торањски контролор.

На основу плана лета који посаде попуњавају, контролор има информације о времену када ће се одвијати лет, жељеној висини, планираној брзини, рути, као и укупном времену летења до дестинације аеродрома. Торањски контролор летења, на основу осталог саобраћаја, као и јасно дефинисаних правила и закона, прослијеђује све потребне информације, те одобрава покретање мотора, вожење, полијетање авиона.

Након полијетања, уз координацију, а на дефинисаним или договореним тачкама или висинама, торањски контролор летења дотични авион прослијеђује наредној јединици контроле летења - прилазној контроли.

Прилазни контролор летења контролише све авионе који долазе на неки аеродром (или више њих) или у одласку с аеродрома, као и све летове који прелијећу његов ваздушни простор (терминална контролисана зона - Terminal Control Area). Границе, како латералне, тако и висинске су такође објављене у AIP-у БиХ. Прилазни контролор летења свој посао може обављати уз помоћ радара или без радара. Тако се прилазни контролори дијеле на прилазне радарске контролоре летења и прилазне процедуралне контролоре летења. Прилазни контролори летења, у зависности од начина рада (радарски или процедурални), свој посао могу обављати из посебне просторије у згради торња (радарске сале), или из самог торња, сједећи поред торањског контролора летења, али с посебном радном позицијом, као и фреквенцијом на којој се одвија комуникација с посадама.
У неким државама, прилазна контрола летења се може обављати и из Центра обласне контроле летења.

Прилазни контролор летења прати лет, увијек осигуравајући да је раздвојен од осталих авиона такође до дефинисане или договорене тачке или висине, те након тога прослијеђује наредној јединици - обласној контроли летења, или другој јединици прилазне контроле летења. Када су авиони у доласку, прилазни контролор добије информацију о времену када ће одређени авион бити на некој тачки, која је уједно престанак границе одговорности претходне јединице контроле летења, а почетак преузимања одговорности наредне јединице контроле летења.

Обласни контролор летења контролише све авионе у свом контролисаном подручју (Control area), које се може подијелити на више сектора (одјељака), како латерално, тако и вертикално. За разлику од претходне двије врсте контролора летења, чије радно вријеме се уско веже с радним временима аеродрома, те се путем NOTAM порука објављује за све заинтересоване  учеснике, обласни контролори летења раде 24h, 7 дана у седмици и њихово контролисано подручје никада није без надзора.

По завршетку рада неких јединица прилазне контроле летења (обично ноћу), дио ваздушног простора прилазних контрола летења може преузети обласна контрола, те је одговорна за сав саобраћај и у том дијелу, све до поновног почетка рада јединице прилазне контроле летења. 
Обласна контрола летења се обавља из радарске сале у Центру Обласне контроле летења, те су најчешће 2 контролора одговорна за одређени сектор (подручје), један који планира и комуницира и координира са сусједним центрима и јединицама, а други који извршава, односно комуницира с посадама, те издаје инструкције о рути, висинама, брзинама, те даје информације о метеоролошким приликама на рути, могућим гужвама на аеродромима дестинације, као и све остале информације које могу бити од значаја за сигуран, редован и учинковит проток саобраћаја.

Контролори летења се, након специјализованог процеса селекције, обучавају у посебним центрима за обуку, пролазе строги тренинг, теоретски и практични, путем симулатора, те касније сам рад на радном мјесту за који се обучавају, уз надзор инструктора, периодично полажући тестове, најављене и ненајављене, све до тренутка када се испуни норма (одређени број сати рада с инструктором), те док инструктор који је одговоран за кандидата процијени да би особа могла самостално обављати све послове који се подразумијевају у свакодневном раду.

Сви контролори, без обзира на врсту, мјесто рада и зону одговорности, свакодневно у свом раду примају огромну количину информација коју морају процесуирати, доносе одлуке или само прослиједе у најкраћем могућем временском року. У свом раду, контролори летења користе разна комуникацијска и навигацијска средства. Комуникација с посадама се одвија на енглеском језику, користећи одређену фразеологију, како би се спријечили неспоразуми, те како би се одобрења, упуте и информације прослиједиле јасно, и у што краћем временском периоду. Контрола летења, као професија, се заснива на тимском раду и координацији и комуникацији с осталим учесницима, почевши од посада, преко сусједних центара контроле летења, све до земаљских служби на аеродромима.